Razvitak školstva u Srbobranu, tadašnjem Sentomašu, može se pratiti od početka XVIII veka. Od 1703. godine u Sentomašu postoji Srpska veroispovedna škola, koja je te godine imala 1 odeljenje i 1 učitelja. Po završetku I svetskog rata, 1919 godine, u Srbobranu se, po odobrenju Ministarstva prosvete Kraljevine SHS, otvorila Velika srpska gimnazija. Školske 1923/1924.godine Velika srpska gimnazija je dala svoju prvu generaciju maturanata.

1929. godine, zbog štrajka učenika VII razreda, Ministarstvo prosvete ukida, najpre više, a potom i niže razrede Velike srpske gimnazije u Srbobranu. Tako Srbobran, posle 10 godina, prvi put ostaje bez svoje gimnazije.

1962. godine, kada je od ukidanja Velike srpske gimnazije prošlo 33 godine, u Srbobranu se ponovo otvara gimnazija koja će nositi ime Svetozara Miletića. Na osnovu raspisanog konkursa izvršen je upis učenika u I razred gimnazije, 108 učenika koji su podeljeni u 3 odeljenja. Iz srbobranske opštine bilo 64 učenika i 40 učenika iz okolnih mesta.Škola je počela sa radom od nule, sa nastavnim učilima iz osnovne škole, koja nisu bila dovoljna za gimnaziju. Učenici su prihvatili predlog da berbom kukuruza na imanju Poljoprivrednog kombinata „Elan“ zarade novac za školsku biblioteku i sredstva za rad. Ubrzo se uvidelo da gimnaziji treba nova školska zgrada, jer sa povećanjem broja odeljenja neće biti moguć rad u prostorijama osnovne škole. Temelj nove zgrade gimnazije udaren je 4. maja 1963. godine.

Zidanje zgrade je polako napredovalo, ali su nedostajali radnici, pa su učenici, na predlog direktora, prihvatili da preko leta pomognu u radovima. U jesen 1964. godine se useljava nameštaj i učila, a 23. novembra u 8 sati je počela nastava. Borislav Jojkić, dežurni profesor, zabeležio je u knjigu dežurstva ovaj dan kao „Dan prvi“. Svečano otvaranje škole je održano 29. novembra 1964. Toga dana, tadašnji direktor škole Milivoj Tutorov, u svom obraćanju je rekao: ,, Mnogo volje, napora i žrtava ugrađeno je u temelje ove lepe zgrade. Pratili smo svaki pokret radnika i radovali se laganom izrastanju ovog hrama nauke.” Školske 1965/1966. godine maturirala je prva generacija obnovljene gimnazije.

1975. gimnazija prelazi na rad u dve smene, jer kapaciteti nisu predviđeni za toliki broj učenika. Upisuje se osam odeljenja, šest na srpskom i dva na mađarskom nastavnom jeziku.

1977. gimnazija, koja je bila poznata po obrazovanju iz prirodnih nauka, sada dobija struke iz društvenih nauka: kulturološku, pravnu i prevodilačku. Škola već ima 600 učenika sa 26 odeljenja.

1979. godine maturira prva generacija učenika pozivnog usmerenog obrazovanja i vaspitanja.

Godine 1980. dolazi do prelaska na druge struke, a samim tim javlja se i veći broj učenika. Đaci se upisuju za poziv prerađivača voća i povrća i poljoprivrednu struku. Tako je Srbobran još jednom izgubio gimnaziju. 

Prvi direktor obnovljene  gimnazije je bio profesor. Milivoje Tutorov, drugi  dr. Radoslav Subić, a  treći profesor Pavle Papulin. 1981. je raspisan konkurs za direktora škole i Nastavničko veće je glasalo za profesora istorije Radoslava Filipendina, koji do danas ostao direktor škole.

1990. godine po treći put se obnavlja gimnazija u Srbobranu . Tada je i poslednja generacija koja se školovala po starim programima zajedničkog i pozivnog usmerenog obrazovanja  završila školu. Te godine se polažu kvalifikacioni ispiti za upis u I razred gimnazije i srednje škole. Ispiti su bili iz maternjeg jezika i matematike u pismenoj formi, jedinstvene za celu Srbiju. Te godine su upisana dva odeljenja na srpskom i jedno na mađarskom jeziku, što je bilo minimum za dozvolu za rad. Prva generacija gimnazijalaca opšteg tipa je maturirala 1994. 

Jedino što se menjalo na školskoj zgradi je bilo 1985. godine, kada je još bilo novaca da se na ravnom krovu dozida još jedan sprat. Time se dobilo još 700 kvadratnih metara korisnog prostora, u kome je sada smeštena velika sala sa bibliotekom i dva kabineta informatike.

Gimnazija je 2002. u popodnevnim satima iznajmljena Ekonomsko-trgovačkoj srednjoj školi.